ČUVAR SINĐELIĆA – SRĐAN MAKSIMOVIĆ
Nadimak koji je obeležio lepe godine u Sinđeliću. Kada se kaže Maksa, vrlo dobro se zna da asocijacije vuku na izuzetnog golmana i čoveka. Sinđelić ima sreću da je u svojim redovima imao dva sjajna čuvara mreže koji su nosili nadimak „Maksa“, a to su braća Srđan i Marko Maksimović.
Sadašnji generalni sekretar Marko, simbolično je ugostio starijeg brata Srđana, a sa Srđanom smo razmenili dosta rečenica.
Odmah na početku se nametnulo pitanje, kako je nekada bili u Sinđi?: „Fantastično je bilo. Kao i vremena što su bila lepa, sada se previše brzo živi. Prijateljstva i druženja iz tih vremena i dan danas traju.“ – sa setom se seća Srđan.
Generacija kojoj je pripadao Srđan, bila je jedna od najuspešnijih u istoriji kluba, Sinđelić je osvajao titule u nižim ligama, preskakao rang za rangom, gradio se kult nepobedivosti. Imena Maksimovića, Došena Majkića, Taševskog, Ivšića, Joksića, Đurđevića, Stefanovića, samo su neka koja su prenosila slavu: „To je bio skup odličnih fudbalera. Dan danas, ljudi koji su pratili Sinđelić znaju sastav Orlića iz tog perioda. Iznenadilo me je da su pojedini navijali za Sinđelić, a da to nisam ni znao. Ekipa je pored sjajnog kvaliteta imala i odličnu atmosferu, družili smo se i van terena, to nas je krasilo.“ – gledao je Maksa stare slike i istakao drugarstvo kao prvi utisak na pomen lepih vremena provedenih u klubu.
Maksa je odrastao na Sinđi, skoro da je prošao sve kategorije, ali jedna stvar je posebno interesantna: „Kasno sam počeo da treniram, imao sam godinu ipo dana juniorskog staža, odmah sam prešao u prvi tim, ali zanimljivo je da sam do četrnaeste godine igrao hokej.“
Ipak Srđan je imao i od koga da nauči: „Velika čast je bila biti deo kluba u kojem su igrali mnogi poznati igrači, izuzetno mi je zadovoljstvo bilo, ali i privilegija, dosta sam naučio od starijih igrača. Prave ljudske veličine, imali su veliko iskustvo na svetskom nivou, bili su reprezentativci Jugoslavije!“ – pomenimo da su svojevremeno za Orliće nastupali Kule Aćimović, Blagoje Paunović, Stanislav Karasi…
Maksa je bio kapiten kluba, srce mu kuca za Sinđelić: „Dugo vremena proveo sam u Sinđeliću, čast mi je bila da nosim traku, ovo je moj klub, ovde sam počeo, ovo je klub iz mog kraja. Uvek mi je zadovoljstvo da dođem u Sinđu. Evo sad i sa decom dolazim i učim ih pravim vrednostima. Kad god prođem pored stadiona i kad vidim grb, srce zaigra. Često sam kao klinac voleo da crtam grb. Teren je bio odličan, pamtim i tombolu, predivan restoran, odličan ambijent za odrastanje. Čak i sa drugarima sam dolazio kao mali i igrao fudbal na rukometnom terenu, popularnom „betončetu“. Veliko bogatsvo je imati tako nešto u svom životu, prijateljstva iz Sinđelića samo donose izlive emocija.“ – Srđan ima sina Filipa i ćerku Sofiju.
Prava porodična atmosfera oduvek vlada na Sinđi: „Nastala su porodična prijateljstva koja i dan danas traju, evo i ja sada kada dovodim svoju decu, ona su oduševljena. Sin Filip je kao domaći ovde i često dolazi na Sinđu. I on se oseća kao kod kuće.“
Pitanje koje nije smelo da se propusti, kakav je brat Marko bio kao golman: „Bio je dobar kad sam ja otišao“ – kroz osmeh je rekao Srđan i dodao šaljivo, „kao i ja što sam učio od vrhunskih igrača, tako je i on imao mene i od koga da nauči“.
„Marko je imao talenat, iskustvom je postajao sve bolji ina kraju je i on dugo godina bio kapiten Sinđelića“.
Gde Srđan vidi Sinđelić: „Infrastruktura je sve bolja, uslovi si odlični, vodi se računa i o klubu. Po Srbiji ima dosta oronulih stadiona. Kod Sinđlića ima ljudi koji brinu o klubu. Ljudi su bitni. Sinđelić može komotno da igra Superligu.“
Poruka za mlade: „Volite fudbal. To bi trebalo da bude odgovor, kada decu pitamo zašto se bavite fudbalom. Mnogi ne znaju odgovor. Mora postojati ljubav prema fudbalu. To je prvo i osnovno zbog uspeha, moraš da voliš taj sport. Sve će doći iz toga, ako želite da se bavite fudalom. Svaki drugi motiv ne može da dovede do visina.“
Srđana Maksimovića je put odveo posle Sinđelića u Zemun, još uvek se pamte njegove odbrane protiv Zvezde, i dalje je neverica kako je branio Srđan na toj utakmici, igrači sa Topčidera su bili u čudu.
„Zemun je bio dobra opcija, presudan je bio sportski motiv, bilo je boljih finansijskih ponuda. Nisam se nikada pokajao, jer iz Zemuna takođe pamtim druženja.“ Možda su i odbrane protiv Zvezde, preporučile Srđna da obuče posle Zemuna crveno beli dres, a nakon Zvezde otišao je u Ferencvaroš. Vratio se u Srbiju, u Hajduk sa Liona koji je tada bio superligaš, zatim u Radnički iz Niša, pa Vojvodinu.
Trenerska karijera kreće u Zvezdi, trajala je 14 godina, osvojio je sa Zvezdom 5 titula prvaka, 5 kupova, 3 duple krune. Maksa je radio sa sjajanim golmanima Dišljenković, Ranđelović, Stojković, Rajković, Stamenković, Bajković, Kahriman, Manojlović, Dmitrović, Supić, dosta reprezentativnih golamana prošlo školu Srđana Maksimovića.
Gde je sada Maksa: „Srđan je sada u Emiratima, uživam sa porodicom i ljudima sa kojima radim. Veliko je zadovoljstvo raditi u takvom okruženju. Sve ide dobrim tokom i jako sam zadovoljan.“
Jednom Orlić, uvek Orlić: „Sinđelić je moj klub i na bilo koji način da mogu da pružim pomoć, uvek ljudi u Sinđeliću mogu da računaju na mene dok sam živ.“