3, 2, 1…TIMSKI DUH
Bio jednom jedan tim, jedna ekipa, imala je timski duh.
Kormilo broda orlova generacije 2004 u februaru 2020 godine, preuzeo je Stevan Nikolić.
Fudbal je igra koja u velikoj meri ima „žar akcije“ ali ovde pričamo o jednoj velikoj romantici.
Bio je to tim koji je imao svoj „timski duh“, bio je to tim koji se nikada nije pravdao jer nije imao za šta, bio je to tim koji je prelepo plesao a njihova pesma se znala. Bila je to pobednička pesma. Više se neće svirati, ali će se uvek potajno osluškivati.
Tokom 3 i po godine zajedničkog rada, tačno 763 treninga, plasmana u top 4 tokom svake sezone, 86 pobeda, 23 nerešena ishoda i 17 poraza, brod je došao do krajnje luke i poslednjeg stajališta.
Mnogo toga se za to vreme desilo, generacija 2004 izbacila je najviše igrača za seniorski sastav ali i trenera, sada već ljudi koji su stvoreni za velika dela.
Igrači poput Milana Kolarevića, Aleksandra Todorovića, Gavrila Civrića, Stefana Tirnanića, Luke Veličkovića, Đorđa Đurašinovića, Luke Andrijića, nosili su ekipu na svojim leđima a sada su raširili krila i svako će biti ili postati orao „tamo negde“ ili tu.
Na kraju jednog, a početku drugog putovanja, pravci su različiti. Trener Stevan Nikolić posle višegodišnjeg rada, promocije na mesto šefa stručnog štaba odlazi u Kinu na mesto šefa u elitnom omladinskom fudbalu, mnogobrojni igrači odlaze put Amerike, Evrope, Srbije, Portugala.
“ a sad adio, i ko zna kad’ i ko zna gde“
Jednom, nekada, opet, vidimo se sigurno.